Od izvora do ušća Nila

Zalazak sunca na Nilu
Zalazak sunca na Nilu

Nil je najduža afrička reka, a nakon Misisipija, druga po dužini na svetu. Izvore i ušća deli daljina od 6.670 kilometara, a sliv velike reke obuhvata površinu od 2.870.000 kvadratnih kilometara. Nastaje od voda Belog i Plavog Nila.

Većina geografa saglasna je da je glavni izvor Nila reka Kager iz oblasti Tanganjike (čiji tok dodaju dužini Nila), koja se uliva u čuveno Viktorijino jezero. Iz njega ističe Beli Nil (Bahr al Abijed), koji put severa protiče kroz manja jezera (Kjoga i Albertovo jezero), preko Ugande i Sudana i kod Kartuma se sastaje sa Plavim Nilom (Bahr el Azrak). Plavi Nil teče iz jezera Tane u Etiopiji, protiče kroz pustinju i prima velike vode pritoke Atbar. Izvore su otkrili engleski istraživači: Plavog – Džejms Brus 1770. godine, Belog – Džon Spik 1858. godine.

Između Kartuma i Asuana na reci se nalazi šest serija splavova i brzaka (katarakta), prva kod Kartuma, poslednja kod Asuana, a ispod Kaira Nil obrazuje deltu od oko 24.000 kvadratnih kilometara. Rozeta i Damijeta su najveći rukavci na ušću Nila u Sredozemno more.

Dolina Nila je široka od dva do 15 kilometara i predtavlja jednu od najplodnijih oblasti u svetu, omogućavajući dve do tri žetve. Da nije pomenutih brzaka, Nil bi bio plovan od Kartuma do Sredozemnog mora.

Nil je zajednička reka desetak afričkih zemalja (Egiptu pripada 1060 kilometara, manje od jedne šestine), pa je korišćenje njegovih voda regulisano i posebnim međunarodnim sporazumom. Zajedničko korišćenje reke ih povezuje, ali je u prošlosti Nil bio izvor mnogobrojnih sukoba. I danas se, povremeno, mogu čuti disonantni tonovi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fourteen + sixteen =