Kako je rođena prva piramida

Na dvadesetak kilometara od Kaira, na prostranom pustinjskom platou poznatom kao Sakara, koji nadvisuje okolinu, smeštena je stepenasta ili Đžoserova (po nekim Žoserova) piramida, nazvana prema svom izgledu i faraonu za koga je građena. U podnožju, u okruženju prebogatog rastinja, u dolini Nila, pre četiri i po milenijuma, živeo je grad Memfis, stara egipatska prestonica, nazvan još i “belim gradom” , prema boji zidova kojim je bio opasan. Grad je nestao tokom prohujalih milenijuma, a od moćne prestonice ostali su samo sporadični tragovi, izuzimajući mnogobrojne pisane izvore. Danas je područje Sakare poznato i po proizvodnji nadaleko čuvenih tepiha, za koju se buduće zanatlije osposobljavaju od malih nogu, uporedo pohađajući i redovnu školu.

Stepenasta piramida je prva građevina te vrste na prostoru Egipta. Preteča budućih piramida, kojih u okolini Kaira ima oko 70, odnosno 113 u celoj zemlji. Za nju je vezan još jedan kuriozitet: to je prva građevina na svetu podignuta od klesanog kamena (do tada su u Egiptu kao građevinski materijali korišćena palmina stabla, šećerna trska, blato…) Njena gradnja je započela 2582. godine pre nove ere, prema planovima čuvenog arhitekte Inhotepa, glavnog faraonovog vezira i uglednog lekara (Ptolomeji su ga kasnije proglasili bogom medicine).

Ljubav prema vladaru, faraonu Džoseru, Inhotep je želeo da izrazi i gradnjom grobnice lepše od postojećih. Do tada su poslednja obitavališta vladara građena u obliku mastaba, mnogo manjih dimenzija od budućih piramida. Kasnije će se u mastabama sahranjivati članovi porodica faraona, istaknute vojskovodje, sveštenstvo i činovnici, a smeštene su pored piramida ili u posebnim skupinama.

Po svemu sudeći, Inhotep je sledeći dotadašnje uzore, sagradio ogromnu mastabu, sa pogrebnom prostorijom i ukrašenim hodnicima koji vode do nje. Mastaba je završena, faraon je još bio živ, pa je arhitekta došao na ideju da nastavi svoje delo gradnjom nove nove manje mastabe, na temelju postojeće, čiju je osnovu proširio. Sledile su nove mastabe, svaka manja od prethodne, koje su se stepenasto nadovezivale jedna na drugu, dok piramida nije dobila konačan izgled, sa šest zasebnih celina i toliko grobnica i “spratova. Rođena je nova piramidalna građevina, simbol novog života, izlaska iz haosa. Zdanje je u celosti obloženo uglačanim kamenom, koji je u međuvremenu nestao. Sve se to zbivalo pre 4.500. godina.

Oko piramide je započela gradnja ogromnog pogrebnog kompleksa, ograđenog belim zidom, po uzoru na slično zdanje u Memfisu, sa lažnim i pravim ulaznim vratima, preko kojih će duša faraona preći u njegovog duhovnog dvojnika. Sa hipostilnom salom i svim drugim prostorima za sedamdesetodnevnu pripremu i mumificiranje tela faraona za novi život, poput piramidalnih kompleksa u Gizi ili Dahšuri, takodje podignutog u široj okolini Kaira.

Okolina kamene piramide
Okolina kamene piramide

Posetioca dočekuje 42 prazna prostora oivičena ogromnim stubovima. Tu su za vreme svečanih ceremonija stajali vrhovnici 42 provincije (nome), sa obeležjima svojih svojih božanstava. Faraon je praćen velikodostojnicima i sveštenstvom ulazio u kompleks, da bi mu se u svečanoj procesiji pridružili gospodari noma (nomarsi). Ceremonijal se nastavljao u ogromnom dvorištu. Pred gospodarima provincija i probranom publikom faraona je morao da dokaže svoju spremnost i sposobnost da vlada zemljom. Na tom putu čekala su ga dva iskušenja: prvo, i najteže, borba s bikom golim rukama. Ako je ishod bio pobednički, faraon je sedao na presto, nastavljajući svoju vlast, ogrnut belim plaštom. Zatim su mu prilazili predstavnici noma, obavezivali se na vernost i darovali ga vrednim poklonima i simbolima bogova i svoje provincije. Faraonu je ponovo dodeljena kruna Donjeg i Gornjeg Egipta.

Nakon završenog ceremonijala, faraon se vraćao u otvoreno dvorište, okruženo sa četiri stuba u obliku slova D, simbolima jedinstvenog Egipta. Faraonu je preostao i drugi ispit sposobnosti: da optrči oko stubova, dokazujući da može uspešno da vlada zemljom. Ispit se ponavljao nakon 30 godina.

Mnogobrojni turisti iz čitavog sveta svakodnevno pristižu na prostore Sakare, da se sretnu sa prvom egipatskom piramidom i prvim zdanjem od klesanog kamena, ne propuštajući da uđu u podzemne odaje obiđu deo kmpleksa oko piramide, na kome su od četiri ostala dva stuba, i gde se izvode obimna iskopovanja i nastavljaju istraživanja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four − 2 =