Asuan - Obelisci i ruže

Asuan – Obelisci i ruže

Na ogromnom kamentom visu, na samom vrhu, s druge strane Asuanskog zaliva je Aga-kanov mauzolej, zanimljivo arhitektonsko zdanje. Delo poslednjeg lidera ismailskih muslimana, jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Izgrađen je u stilu fatimidskih grobnica. Unutrašnjost mauzoleja urađena je od mermera. U njemu je sahranjena i njegova žena Begum um – Habiba. Četiri stotine metara niže podignuta je njihova porodična vila.

Na ogromnom kamentom visu, na samom vrhu, s druge strane Asuanskog zaliva je Aga-kanov mauzolej, zanimljivo arhitektonsko zdanje.
Aga-kanov mauzolej

Mauzolej i boravak Aga-kana u ovom gradu samo je deo zanimljive priče o romantičnoj ljubavi, sa Francuskinjom Ivet, koja, kao i sve velike ljubavi ima tragičan kraj. Osobenom je čini istrajnost zaljubljene dame, koja je, prema kazivanju, nakom smrti Aga-kana, u vili provodila zime i svakog dana na njegov grob odnosila crvenu ružu. U njenom odsustvu, ruže je uzgajao i nosio baštovan. I tu nije kraj priče. Kada bi ucveljenoj Ivet nestale ruže, poručivala ih je iz Francuske. Šest dana zaredom avionom je u Asuan dopremana po jedna sveža ruža za Aga-kana. Romantično nema šta.

Sa brda ljubavi, put vodi na brdo na drugoj obali Nila, koje odiše hladnoćom i izvor je lepote posve druge vrste. Asuanski kamenolom je još jedno iznanađenje, koje se nadovezuje na ono s piramidama i tajnama njihove gradnje. Ovde, nadomak Asuana, u kamenom brdu, klesane su statue, kameni blokovi, obelisci za hramove i piramide širom Egipta. Obelisci ponikli u ovom kamenolomu danas krase trgove mnogih svetskih metropola. Jedan od njih leži prepolovljen u kamenolomu, izazivajući divljenje posetilaca, otvarajući mnoga pitanja. Kako su, recimo izdvajani iz kamena, ukrcavani na brodove, plovili oko 1000 km (toliko je od Kaira i Gize), ponovo transportovani kopnom i ugrađivani u zdanja faraona.

Teško je i zamisliti kako je funkcionisala naizgled jednostavna tehnika pravljenja otvora u kamenom brdu primitivnim alatima: uvlačenje i kvašenje drveta, koje bi, pod uticajem različite temperature vajalo željene oblike… Kasnije je naravno, sledilo glačanje, bojenje, ispisivanje hijeroglifa i kartuša, ukrašavanje umetničkim slikama i crtežima….Sklad izuzetne veštine i ljudske kreacije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

17 + 19 =