Arabljani protiv memluka i krstaša

Grobnica Memluka
Grobnica Memluka

Arapski period. Egipat je osvojio arabljanski vojskovođa Amr ibn al-As. Uz znatna pojačanja, pobedio je Vizantijce kod Helipolja, a zatim je zauzeo Babilon, kasnije Aleksandriju. Arabljani se nisu mešali sa lokalnim stanovništvo. Blizu Babilona podigli su logor Al-fustat (grad šatora), koji je vremenom izrastao u sadašnji glavni grad Egipta. Zahvaljujući prilivu Arabljana i materijalnim i drugim privilegijama, zemlja se postepeno arabizuje i islamizuje. Od 706. godine arapski postaje zvaničan jezik umesto grčkog, zatim i koptskog. Za vreme dinastije Omejid podignuta su i ugušena tri koptska ustanka.

U vreme vladavine Abasida, pogoršava se položaj Egipta, što dovodi do novog ustanka protiv Arabljana. Nakon toga domorodački najamnici su zamenjeni pretežno Turcima, koji su držali i ključne položaje u zemlji (guvernera sa kalifom na čelu). Kalifat se ubrzo cepa na više zasebnih celina (država). Posle neuspelih pokušaja, Fatimidi iz Tunisa konačno osvajaju Egipat, uz vlast dinastije Ikšida, bez većeg oslonca u narodu.

Grad tvrđava
Grad tvrđava

Fatamidi su osnovali Kairo, u koji je 973. Kalif al-Muiz preneo svoj rezidenciju. Kairo postaje veliki kulturni centar i najveći grad muslimanskog sveta. Sledio je uspon pa pad Egipta, kada fatimidi koje je predvodio vojskovođa Badr al-Džamali (1077.) uspevaju da se odbrane od napada Turaka Seldžuka, u bici u blizini Kaira. U to vreme Egipat je držao južni deo Palestine sa Jerusalimom i primorske gradove srednje i južne Sirije.

Krstaši su 1099 zauzeli Jerusalim, a zatim su kod Askalona pobedili egipatsku vojsku. Nadomak Kaira suprotstavljaju im se snage predvođene Saladinom, osnivačem dinastije Ajubida. Saladin je tokom nekoliko bitaka uništio krstašku Jerusalimsku kraljevinu, otrgao od Turaka Seldžuka gornju Mesopotamiju i veliki deo Arabije, a Egipat je postao moćna država.

Tokom vladavine Memluka (nazivaju ih i Mamluci ili Mameluci), koji su uklonili nesložne Saladinove naslednike (1250-1517) na vlast je došlo više značajnih sultana. Iako su predstavljali strano telo, režimi su ostali na vlasti nekoliko vekova, zahvaljujući vojničkoj snazi Memluka i ekonomskom prosperitetu. Kalifat iz Bagdada prenet je u Kairo (kalifi kao verski poglavari smenjivali su se do turske invazije). Memluci su vratili Siriju i Arabiju i izbacili krstaše iz poslednjih uporišta.

sultan Selim I
sultan Selim I

U bici kod Mansure 1250. odbili su krstaški pohod francuskog kralja Luja IX na Egipat. Pobedom nad Hulaguom odbili su nalet Mongola.

 

Memluci nisu mogli da zaustave napad Turaka Osmanlija. Pobedio ih je turski sultan Selim I zahvaljujući snažnoj artiljeriji. Godine 1517. zauzeo je Kairo. Egipat je postao turska provincija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

7 + seven =