Aleksandrija – biblioteka za sva vremena

Voda i vazduh - simboli života nove Aleksandrijske biblioteke
Voda i vazduh – simboli života nove Aleksandrijske biblioteke

Veliki muzej čiji je osnivač grčki filozof Demetrius Falerus, je vremenom prevazišao svoje antičke uzore i prerastao u istraživački institut, kasnije univerzitet, u čijem su se okrilju našle laboratorije, opservatorija, kabineti, zoološki vrt i nadaleko čuvena Aleksandrijska biblioteka. O njoj su brinuli sveštenik i osoblje plaćeno iz kraljeve kase. Pomoćna biblioteka – „ćerka“ osnovana je kasnije u hramu Sarapis. U prestonicu sveta dolazili su istraživači i naučnici svetskog glasa, društvenih, još više egzaktnih naučnih disciplina, posebno astronomije, matematike, mehanike, medicine… Na osnovu posmatranja rasporeda zvezda i merenja sunčeve senke u Aleksandriji i najjužnijem Asuanu, otkriveno je da je zemlja okrugla i izračunat njen obim sa za ono vreme zanemarljivim odstupanjem od osamdeset kilometara. Iz te kuće nauke stizali su i proračuni za svetionik Faros.

Izvor znanja bile su i knjige koje su pristizale iz celog sveta. Do njih se, između ostalog, dolazilo i obavezom posada svih brodova koje pristaju u Aleksandrijsku luku da ih daju na „kopiranje“ (prepisivanje) prevodilačkoj radionici, da bi jedan primerak ostao u matičnoj biblioteci. Broj knjiga je stalno rastao, da bi u prvom veku pre nove ere dosegao impresivnu brojku od oko 550.000 rukopisa, sa veoma preciznom katalogizacijom. Između mnoštva zapisa i dela, tada je prvi put sa hbrejskog na grčki jezik preveden Stari zavet. U bilbioteci je bilo smešteno naučno i literarno blago Grka i istočnih naroda i ona je izrasla u centar kritičkog proučavanja naučne i umetničke literature.

U međuvremenu, biblioteka je gorela i obnavljana (prvi put 48. godine pre nove ere, tokom građanskog rata koji je vođen za vreme vladavine rimskog imperatora Julija Cezara). U vekovima koji slede biblioteka je nestala: nakon donošenja edikta imperatora Teodosija o prekidu veza sa paganastvom (mnogoboštvom) patrijarh Teofil je 391. godine predvodio masu u rušilačkom pohodu na biblioteku

Bista Aleksandra Velikog ispred sunčevog diska Aleksandrijske biblioteke
Bista Aleksandra Velikog ispred sunčevog diska Aleksandrijske biblioteke

Poslednje decenije, na perlazu između dva milenijuma, Egipat je sagradio novo reprezentativno zdanje, uz pomoć UNESCO- a, arapskih i drugih zemalja i zajedničku želju poslanika kulture da se biblioteci vrati nekadašnji sjaj i da postane prava mediteranska i svetska riznica znanja i knjiga.

Današnju biblioteku podignutu na starom mestu, na samoj obali, u srcu grada, dnevno poseti oko 1500 ljudi. To je moderno zdanje, impozantna građevina od stakla, mermera i granita. Građena je u znaku simbola života : kosi krov s prelepim pogledom na Sredozemno more (simbol neba), veštačko jezero (vode) i ogroman disk (sunca), sa spomenikom Aleksandru Velikom u sredini. Raspolaže ogromnim tiražima izdanja svih vrsta, uz savremenu kompjutersku evidenciju, sa posebnim odeljcima iz pojedinih zemalja darodavaca (kapacitet je oko osam miliona knjiga). U njenim odajama smešteno je više muzeja, između ostalog i Muzej starina, a u riznicama je i kolekcija naših vrednih knjiga, među kojima je i Miroslavljevo jevanđelje, dar naše zemlje ovoj prestižnoj ustanovi. Poklon je uručen oktobra 2002. godine prilikom svečanog otvaranja novog zdanja.

Projekat biblioteke – delo švedsko-austrijskog para, o čijem statusu je donet i poseban zakon, obiluje simbolikom. Najpre kružnica koja se propinje ka moru, delimično uronjena u zemlju, „iz ptičje perspektive“ asocira na sliku sunca, koje se na egipatskim hijeroglifima pokazuje kao jednostavan disk. Nagnuti krov dovodi svetlo u unutrašnjost, s prekrasnim pogledom na more. Četiri od jedanaest spratova su ispod nivoa zemlje. Gornji deo izranja iz zemlje u obliku cilindra, kao mlad mesec koji prerasta u pun mesec (simbolika povratka stare Aleksandrijske biblioteke). Trouglasti oblici (male piramide) na krovu, onemogućavaju direktan prodor svetlosti u zgradu. Tehnička „kičma“ opslužuje različite platform, a svaki nivo omogućava pristup različitim magacinima, uz mogućnost dodavanja i širenja novih platormi. Prostor je klimatizovan. Uzdignuti prolaz povezuje biblioteku sa zgradom Univerziteta. Jednostavan čvrst zid, 35 metara iznad i 16 ispod zemlje, uvija se oko cilindra i štiti ga od vetra i peska. Granitni zid je prekriven kaligrafijom svih poznatih alfabeta, muzičkih i drugih simbola, uključujući i praistorijska pisma iz celog sveta.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 × 1 =