Sveti Sava na Sinaju

Sveti Sava
Sveti Sava

Zbirka starih slovenskih rukopisa, među kojima su najznačajniji glagoljski kodeksi iz XI veka i neki najstariji srpski rukopisi prve polovine XIII veka, svedoče o ranom prisustvu i duhovnom životu srpskih monaha na Sinaju. Dolaskom Svetoga Save, odnos Srbije i Sinaje postaje još bliži.

Ta veza je izuzetno značajna zbog duhovnog uticaja Sinaita na pravoslavne Srbe kroz celi nemanjićki period, pa i kasnije. O Sinajskom manastiru brinuli su kraljica Jelena i njeni sinovi Dragutin i Milutin. Njegov iguman je krajem XIV veka bio Srbin Joanikije. Jelena, žena cara Uroša I slala je manastiru na Sinaju bogate darove.

Prisne veze postojale su i u vreme vladavine cara Dušana i kasnije. Manastiru na Sinaju u pohode je dolazio i Sveti Sava i, kako je zabeleženo, proveo u njemu Časni post. “ Svake subote ushođaše na sveti vrh (do vrha Sinaja vodi 3800 kamenih stepenica, koje su monasi godinama klesali) i ispunjavaše tamo svenoćno stojanje u nedelju u pjesmama i molitvama, i svršivši Svetu božanstvenu Službu opet u manastir ka bratiji dolazeći ostajaše, zavoljevši veoma njihov dobar život u Bogu”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fifteen − eight =