Kako su nastajale veličanstvene egipatske piramide

Kako su nastajale veličanstvene egipatske piramide

Kako su nastajale veličanstvene egipatske piramide

Izvor: National Geographic

Jeste li znali da su egipatski vladari najpre sahranjivani u jednostavnim grobovima? Kako je od toga egipatsko društvo došlo do veličanstvenih građevina koje su opstale do danas?

Gotovo svačija prva asocijacija na ove građevine jesu piramide u Gizi. Arhitektonski slične, one se uzdižu platoom Gize, dok u čitavom ovom prizoru dominira Velika piramida.

One su svakako  najpoznatije, ali nisu jedini tip.

Poznato je da su ove građevine svojevrsne grobnice kraljeva, ali najranija večna počivališta egipatskih vladara nisu bile piramide, već ovalni grobovi. Kako je vreme prolazilo, cenjeniji pokojnici su sahranjivani u glinenim i drvenim sanducima, ranim verzijama sarkofaga. Negde u to vreme su Egipćani počeli da oblažu unutrašnjost groba opekom.

Međufaza između običnog groba i piramide je mastaba, plitka grobnica ravnog krova napravljena od kamena i opeke. Tako su tela, zaštićena od hladnog i suvog vazduha pustinje, prestala prirodno da se mumificiraju, nakon čega su Egipćani počeli veštačku mumifikaciju tela preminulih.


Mastaba Foto: Wikimedia Commons

Kako je vreme prolazilo, mastaba je postala donji sloj stepenaste piramide – na nju kao osnovu su nadograđivani sve manji stepenici. Rezultat tih promena je oblik piramide kakav danas znamo, s najviše sedam stepenika. Takve građevine smatrale su se stepeništem ka blaženstvu u  zagrobnom životu.


Džoserova piramida Foto: Wikimedia Commons

Čuvena piramida u Meidumu, izgrađena 2613. godine pre naše ere, bila je prelaz sa stepenaste piramide na njene poznatije „naslednike“. Ona je konstruisana kao stepenasta piramida, ali su pri kraju izgradnje stepenice popunjene tako da sve strane budu ravne. Ova piramida se delimično urušila nešto više od hiljadu godina kasnije.


Piramida u Meidumu Foto: Wikimedia Commons

Negde u to vreme građena je i Savijena piramida, namenjena faraonu Snofruu, koja je svoj neobičan oblik dobila zbog pogrešnih proračuna. Veruje se da je ona bila prvi pokušaj izgradnje onoga što danas znamo kao klasičnu piramidu, ali je ugao pod kojim je građena bio pogrešan.


Savijena piramida Foto: Wikimedia Commons

Nakon nje je podignuta Crvena piramida, koju još nazivamo i Severnom i Šišmišjom, najveća od triju piramida kraljevske nekropole Dašur. Ona je prva „prava“, piramida koju mnogi nazivaju savršenom, slična onim slavnim građevinama kojima se danas divi ceo svet.


Crvena piramida Foto: Wikimedia Commons

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

20 + sixteen =