Hram Hatšepsut

Hram Hatsepšut
Hram Hatsepšut

Oko 1200 godina posle Inhotepa, arhitekta Senmut, pojavio se na egipatskoj istorijskoj sceni sa drugim arhitektonskim remek delom. Kraljica Hatšepsut, veći pobornik umetnosti nego vojskovodja, naručila je pogrebi spomenik za sebe i svog Tutmesa I i za mesto izgradnje izabrala nepristupačnu dolinu već posvećenu boginji Hator, koja u obliku junice dočekuje pokojnike u zagrobnom svetu. Spomenik kraljice Hatšepsut bio je napušten, o čemu svedoči i manastir koji je kasnije tu sazidan, nazvan “Manastir sa severa”, čime je faraonski hram sačuvan od daljeg razaranja. Čuveni arhitetkta i ministar Senmut briljantno je iskoristio lepezu oker obojenih stena oko spomenika.

Hram Hatšepsut, u antičkim vremenima zvan Đeser-Đeseru “divniji od divnijeg”, je jedinstven u egipatskoj arhitekturi. Ukrašavale su ga ogromne terase, koje preko platforme vode ka svetilištvu, aveniji sfingi, dva Ozirisova i drugi stubovi i pilari. Na jednom od zidova divan reljef kazuje o kraljičinom rođenju i detinjstvu i o ekspediciji koju je poslala u tajanstvenu zemlju Punt (možda današnja Somalija), da proceni vrednost žirafa, majmuna, panterske kože i predmeta od slonovače koji su odande dolazili.

Posle smrti Tutmesa I i njegova dva starija sina, zakoniti naslednik prestola, treći sin Tutmesa II, oženio je svoju polusestru Hatšepsut, najstariju ćerku Tutmesa I I kraljice Ahmose – Nefertari. Par je vladao zajedno nekoliko godina. Tutmes II umire prerano, ostavljajući kao naslednika vanbračnog sina (dobijen sa konkubinom), nazvan Tutmes III i označen kao legitimni naslednik svoga oca. Budući da je Tutmes III bio još uvek dete, Hatšepsut, njegova maćeha i tetka, postaje regent. Ona je bila inteligentna žena sa neobičnim sposobnostima i političkim osećanjima. Privlačna i ambiciozna, želela je da bude kralj a ne samo puka kraljica, i da za to dobije božanski legitimitet. Obratila se tebanskom sveštenstvu i obezbedila javni narodni iskaz o zakonotisti tog čina: navodno, bog Amon je sa kraljicom Ahmose stvorio Hatšepsut, koja je zbog toga imala božansko poreklo. Od tog časa preuzima muške manire: usvojila je kraljevski protokol, oblačila mušku odeću i nosila lažnu bradu i izabranila ženski završetak svoga imena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

15 − six =