Egipatski nacionalni muzej

Egipatski nacionalni muzej – istorija na dlanu

Egipatski nacionalni muzej
Egipatski nacionalni muzej

U centru grada je Nacionalni muzej, jedan od pet najvećih i najbogatijih na svetu. Moderno “utočište” i poslednja stanica za većinu drevnih egipatskih otkrića i arheološkog blaga. U prostranim odajama pogledu znatiželjnih izloženo je više od 120.000 eksponata. Mnogi od njih neprocenjive istorijske i arheološke vrednosti, koje umogome prevazilazi granice ovih prostora, i predstavljaju raritete svetske kulturne baštine.

I egipatski nacionalni muzej ima zanimljivu istoriju. Tokom 17 i 18. veka mnoge dragocene iskopine završavale su u evropskim muzejima, dvorovima i domovima bogataša. Interesovanja za egipatske starine je poraslo nakon Napoleonovih pohoda, posebno kada je na kamenu Rozeta otkriven ključ za dešifrovanje egipatskih hijeroglifa i objavljeno 18 knjiga (svezaka) – “description de L’ Egypte”. Jagma za umetničkim blagom dostigla je vrhunac za vreme vladavine Muhamed Alija (početkom 19 veka) Evropski konzuli su dobijali dozvole da prekopavaju nalazišta ili su dolazili do vrednih poklona koje su im širokogrudo darivale paše. Istorijske dragocenosti su završavale svoj put u kolekcijama evropskih muzeja u Torinu, Parizu, Londonu, Berlinu.

Francuski naučnik Žan Fransoa Šampolion energično je stao protiv pljačke arheološkog i umetničkog blaga, a prvi rezultati bili su osnivanje Službe održavanja egipatskih egipatskih starina (1834) i skromni muzej u blizini jezera Ezbekije, pod upravom tadašnjeg ministra obrazovanja. Počelo je prikupljanje starina sa različitih arheoloških nalazišta, ali je većina pronadjenih predmeta nestajala pre nego što bi stigla do muzeja, ili su ih predstavnici vlasti poklanjali svojim gostima. Ono što je preostalo od muzeja, smešteno je u omanju sobu Ministarstva obrazovanja u tvrđavi, bez kustosa i čuvara.

Između 1852. i 1854 francuski egiptolog Ogist Marijet otkrio je u Sakari stele- prve pisane spomenike u kamenu. Austrijski nadvojvoda Maksimilijan, prilikom posete Kairu, zatražio je od paše Abasa da mu pokloni neke starine. Paša mu je velikodušno poklonio celu zbirku iz Citadele, koja će ubrzo krasiti prostorije muzeja u Beču, što govori o odnosu tadašnjih vladara prema tom nacionalnom blagu.

Egipatski nacionalni muzej - unutrašnjost
Egipatski nacionalni muzej – unutrašnjost

Stvari se, ipak menjaju. Said-paša je na preporuku Napoleona, postavio Marijeta za upravnika faraonskog muzeja (1 juna 1858 ukazom je postavljen za direktora starina). Za njihov smeštaj i izlaganje dobio je prostorije stare zgrade rečne kompanije. Zbirka se dopala paši i publici, pa je preneta u novu zgradu. Oktobra 1863 noovi vladar Ismail-paša je zvanično otvorio muzej. Usledile su dve izložbe u Londonu i Parizu, koje su naišle na izuzetan odjek u javnosti. Pokloni su uskraćeni svima, čak i francuskoj kraljici. Započinje nova era u razvoju muzeja, ali i u odnosu prema starinama i drugim nasledjenim vrednostima, čije je temelje postavio Marijet.

Kada je zbirka prerasla prostorije dotadašnje zgrade u Bulaku, 1891. seli se u Gizu (na drugoj obali Nila), da bi desetak godina kasnije, 1902. dobila sadašnje odredište, u središnom delu Kaira. Zdanje građeno u neoklasičnom stilu delo je francuskog arhitetkte Marsela Durnjona, nakon medjunarodnog konkursa. Raspolaže ogromnim izložbenim prostorom u dva nivoa. Neprestano pristizanje novih eksponata, iznova postavlja pitanje dalje sudbine muzeja, koji postaje pretesan za obilje arheološkog blaga.

Egipatski muzej - pisar
Egipatski muzej – pisar

U Egipatskom muzeju izloženo je više od 120.000 eksponata, od praistorijskog doba do grčko-rimskog perioda, prikazanih uglavnom hronološkim redom. U prizemlju su smeštene skulpture, sarkofazi i stele. Slična postavka je i u centralnom atrijumu, u kome se nalaze ogromne skulpture i drugi predmeti velike težine. Na spratu su razmešteni različiti predmeti i eksponati, ono što čini najvredniji deo muzejske riznice, koja sadrži šest odeljenja zbirke. Za znatiželjne, uz doplatu, omogućena je i poseta odaji sa mumijama. Muzej se može obići svakodnevno, a čitava zgrada je obasjana fluoroscentnim svetlom. Muzej godišnje obiđe oko pet miliona ljudi.

Rad muzeja:
Svaki dan:9:00 AM-7:00 PM
od 9:00 AM-5:00 PM tokom Ramazana

Cene ulaznica:
Cene osnovne ulaznice:
Za Egipćane: LE 4 (LE 2, za studente)
Za strane turiste: LE 60 (LE 30, za studente)

Ulaznice za sobu sa mumijama:
Za Egipćane: LE 10 (LE 5, za studente)
Za strane turiste: LE 100 (LE 50, za studente)

Centennial Gallery:
Za Egipćane: LE 2 (LE 1, za studente)
Za strane turiste LE 10 (LE 5, za studente)

Da bi ste koristili popuste za studente morate imati važeće I overene studentske kartice. International Student ID Card (ISIC)

Lokacija muzeja:
Midan al-Tahrir, Centar Kaira

Kako doći do muzeja:
Metro: izaći na stanici Sadat Station, pratiti znak Egyptian Museum na izlazu iz metroa i hodati samo pravo ulicom
Kolima ili taksijem: tražiti “al-met-haf al-masri”
Autobusom: tražiti “abdel minem-ryad”

Sadržaji:

U okviru muzeje postoji: kafiterija, banka, pošta, prodavnica suvenira, biblioteka, muzej za decu, škola
Audio vodiči se mogu rentirati na engleskom, francuskom i arapskom jeziku za 20 LE na kiosku u prednjem hodniku.

Postoji mogućnost za članstvo u klubu “Prijatelji Egipatskog Muzeja” Tel: (+20-(0)2-2579-4596).

Usluge za lica sa posebnim potrebama:

Postoji lift smešten desno od Galerije R 43 koji mogu koristiti svi oni koji ne mogu stepenicama. Treba se obratiti inženjeru u kancelariji pored lifta da bi ga aktivirao.Takodje postoje mogućnosti za organizovanje specijalne ture za slepe koje idu na poseban zahtev unapred.

Kontakt telefoni:
Phone: (02) 5794596
Fax: (02) 5794596
Email: egyptianmuseum@hotmail.com

One thought on “Egipatski nacionalni muzej

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

14 − nine =