Aleksandrija – uzmicanje pustinje

Što se više udaljavate od centra glavnog grada, uglađene ili kitnjaste palate su sve ređe, ali su sve uočljiviji prizori neprestane borbe, koja na ovim prostorima traje od pamtiveka. Posredi je nastojanje čoveka da zaustavi stihijsko nadiranje pustinje otimajući od nje nove hektare površine, pretvarajući ih u manje ili veće plantaže voća ili zelene oranice uokvirene zaštitnim zidovima ili zelenim međama gusto zasađenih biljaka.

Ostaje zadivljujuća ta čovekova potreba i sudbinska povezanost sa prirodom. Ovdašnji čovek se prilagođava pustinji boreći se protiv njenih ćudi. Nekada uz pomoć neba, poplava Nila, nataloženog mulja i sistema kanala. Danas, velikim branama, uz oblimne melioracione radove, ali i dovlačenjem obradive zemlje sa pribalja Nila i uvozom plodne crnice iz drugih zemalja. Naravno, to nije prizor samo sa ovih prostora Egipta, ali je, čini se, upečatljiviji no drugde. Na to se nadovezuju ustupanja parcela i povoljne koncesije Vlade svima koji mogu i žele da na ogromnom pustinjskom prostoru podignu neka svoja životna staništa i vlastite oaze.

Aleksandrija - uzmicanje pustinje
Neprestana slika: uočljiva linija razgraničenja između doline Nila prebogate zelenilom i jednobojnog pustinjskog sivila

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

6 − one =