Kakva je uloga klime u propasti egipatskog Starog kraljevstva

Kakva je uloga klime u propasti egipatskog Starog kraljevstva

Kakva je uloga klime u propasti egipatskog Starog kraljevstva

Izvor: National Geographic

Dok slavimo pariski sporazum koji se odnosi i na smanjenje emisije štetnih gasova, arheolozi iz novog ugla posmatraju najdramatičniji slučaj sukoba civilizacije i klimatskih promena.

Gotovo čitav milenijum, egipatski prvi faraoni vodili su prosperitetnu, uspešnu i bogatu zemlju koja je gradila hramove, palate i piramide. Treba imati na umu da je taj prosperitet umnogome zavisio od poplava Nila u zemlji koja bi u suprotnom bila samo ogromna pustinja.

Oko 2200. godine pre naše ere, kako ukazuju drevni zapisi, takozvano egipatsko Staro kraljevstvo sve češće se nalazilo na meti stranih napadača, u njemu je došlo do građanskog rata i čak gladi koja je za posledicu imala kanibalizam. Istraživanja su pokazala da je upravo u to vreme ovaj deo Afrike pogodila duga i teška suša. Znači li to da su okolnosti životne sredine dovele do toga da nastupi mračno doba egipatske istorije?

Mnogi egiptolozi sumnjaju da bi samo suša mogla doprineti takvom društvenom rasulu.

„Mišljenje većine danas jeste da kraj Starom kraljevstvu nije nastupio tek tako“, kaže Tomas Šnajder, profesor egiptologije Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, koji dodaje da je verovatnije da je klima na različite delove Egipta uticala različito, i to ne uvek loše.

„Trebalo je da se pomerimo od ove ideje o kolapsu“, objašnjava Šnajder.

Zanimljivo je da su svi tekstovi o kraju Starog kraljevstva i rađanja Srednjeg kraljevstva napisani vekovima nakon događaja o kojima govore a mnogi stručnjaci smatraju da su oni pisani kako bi veličali moć faraona Srednjeg kraljevstva i ukazali na društveni haos koji bi nastao bez čvrste kontrole.

„Egipćani su bili fascinirani konceptom potpunog kolapsa“, kaže Bari Kemp, arheolog s Kembridža, koji tvrdi da ti tekstovi najverovatnije ne opisuju stvarnu situaciju tog doba.


Bakarna statua Pepija I još uvek ima prodorne oči od opsidijana. Piramida ovog faraona opljačkana je još u periodu koji akademici nazivaju Prvim prelaznim periodom. Foto: Profimedia 

Nesumnjivo, poslednji dani Starog kraljevstva praćeni su ekonomskim slabljenjem, o čemu svedoči činjenica da poslednja dva veka nisu građene prepoznatljive staroegipatske građevine. Takođe, jasno je da je u to vreme i Nil počeo da se menja: ratari koji su živeli kraj reke ostajali su bez useva, a crteži i zapisi u grobnicama potvrđuju da su neke biljke nestale, da su se peščane dine približile naseljima uz obalu reke…

Interesantno, Nadin Miler s Univerziteta u Čikagu kaže da nema arheoloških dokaza da je u to vreme besneo građanski rat, a njena koleginica Korin Duhing s Kembridža napominje da skeleti iz tof perioda ne ukazuju ni na nestašicu hrane – ni kada je reč o stanovnicima Starog kraljevstva, ni kada govorimo o prvom prelaznom periodu (od 2181. do 2055. godine pre nove ere).

Međutim, u delovima Gornjeg Egipta, u donjem toku Nila, u ovo vreme dolazi do procvata: Gornji Egipatk postaje veoma „kulturno dinamičan“, a gradovi kao što su Tel Edfu i Dendera šire se i napreduju.

Ipak, naučnici ne mogu da sastave celu sliku uticaja Nila na pad Starog kraljevstva dok ne pronađu poslednji trag – dokaze o stanju u Donjem Egiptu, regionu koji bi bio najteže pogođen poplavama.

Sara Parak, arheolog Univerziteta u Alabami, kaže da ima utisak da se „nekim egiptolozima ne dopada ideja da je životna sredina uticala na propast“ Starog kraljevstva i da se ne mogu osporiti tako jaki arheološki dokazi. Ipak, ona priznaje da je teško suditi o tome koliko su klimatske promene uticale na društvo toliko veliko i složeno kao što je bilo ono u drevnom Egiptu.

„Moramo da razmišljamo mnogo više o ulozi životne sredine u starom Egiptu“, napominje ona. „I potrebno nam je mnogo više podataka.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × three =