Abu Simbel – grandiozno delo u kamenu

U srcu nubijske pustinje, na oko 300 km od Asuana, nadomak granice sa Sudanom, podignut je Abu Simbel, impozantna i najlepša građevina najvećeg faraona u istoriji egipatske države. Ramzes II, koji je vladao Egiptom 67 godina (1290-1224 g. p.n.e), ostavio je u nasleđe grandiozno delo arhitekture, koje i danas, nakon više od tri milenijuma, predstavlja pravi magnet za mnogobrojne turiste i istraživače iz čitavog sveta.

Abu Simbel
Abu Simbel

Po mnogo čemu je jedinstven hram, izgrađen je iz dva dela, okrenutih u blagom luku jedan prema drugom, čineći skladnu celinu. I jedan i drugi ugrađeni su u unutrašnjosti dve ogromne kamene gromade, što ih čini osobenim i neponovljivim. Prvi je posvećen triadi bogova – Amon Ra, Hermakus i Ptah. Njihova je uloga da osnaže veličinu slave tvorca hrama Ramzesa II I izjednače ga sa sobom, potvrđujući njegova božanska svojstva. Drugi, manji hram, Razmes II je izgradio za svoju omiljenu ženu Nefertari, posvetivši ga boginji Hator.

Prohujali milenijumi i pustinja učinili su svoje, prekrivši zidine hrama velom zaborava. Abu Simbel ostao je pod peskom, koji ga je skrivao i sačuvao u ondašnjem obliku.

Svetlost dana hram je ponovo ugledao 22. maja 1813 godine, kada je Švajcarac Johan Ludvig Brukhard u pustinjskom pesku slučajno ugledao vrhove četiri gigantska kamena. Međutim, tek je četiri godine kasnije Italijan Đovani Batista Belzoni, uklanjajući vekovima taložen pesak, otkrio ulazna vrata hrama. Bio je to poziv za istraživače i znatiželjne da pohrle put Abu Simbela, na hiljade njih, i dive se pravom graditeljskom čudu u kamenu i njihovim tvorcima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

15 − 9 =